Topao jastuk, a plahta šušti

ura mi kaže – dosta je gušti,

oči su snene prebiruć’ tamu

moram te, posteljo, ostavit’ samu.

                      .

Nožni  palac papuču traži

dok  hladna zora kožu mi  draži,

iz zrcala odraz smrknuto  kaže –

„Za primit plaću – žrtve se traže.“

                     .

Opet je kava nadrasla šolju

za  kiflom želucu ubila volju,

al’ pluća zato bespogovorno lete

da  utope se u dimu cigarete.

                  .

Zagladih rukom još gustu  kosu,

navučem postol  na nogu bosu,

kad pustih kvaku  kućnih vrata

korak mi naleti na hrpicu blata.

                 .

I tako mrakom i danas i sutra,

i tako mrakom svakoga jutra,

taj pos’o  baš mene čeka,

još  ga  volim – al’ sad  izdaleka .