Desi se ponekad da vam u ruke dospije malena knjižica stihova koja vam ispuni večer i s čijim se odjekom sljedećeg jutra budite. Takva je knjižica „Tamaritski divan“ Lorkine   zbirke dvanaest gazela i osam kasida „Divan del Tamarit“ u prepjevu prevoditeljice Ane Stjelje. Prepjev Lorkinih gazela i kasida posvetila je  prevoditeljica dragom prijatelju Milosavu Buci Mirkoviću ( 1932. – 2013.)  koji nije doživio izdanje knjige, baš kao što ni Lorka nije doživio izdanje svoje zbirke „Divan del Tamarit“.

Odlaze pjesnici, ali ostaju oni drugi koji svojim znanjem, talentom i velikim senzibilitetom daruju  život njihovim stihovima, pa ih i tiskaju u vlastitoj nakladi.

U uvodnoj riječi Poetika dela „Tamaritski divan“ Ana Stjelja naglašava:“ Ovo delo, malo po obimu, ali veliko po dubini meditativnosti kojoj se njegov kreator prepustio, peva o ljubavi, životu, smrti, i to u onom iskonskom obliku. Posmatrajući ceo „Tamaritski Divan“, može se napraviti glavna distinkcija između prvog dela koga čine gazeli, i drugog koga čine kaside, pri čemu su Lorkini gazeli uglavnom posvećeni ljubavi dok su kaside više inspirisane metafizičkim temama.“

I zaista je tako. Djelo je maleno po obimu, a ispuni cijelo srce, razigra meditativnu sklonost uma. Uz izvrsne prepjeve Lorkinih stihova, čitatelj neće ostati uskraćen ni za jedno objašnjenje pojma koji bi mu mogao biti nepoznat. Tako prevoditeljica napominje:“ Kula Tamarit predstavlja deo Stare kule Santa Pole koja se nalazi u istoimenom primorskom gradu, na jugu Španije. Smeštena je nasred vode  i deo je nacionalnog parka „Solane santa Pole“.

Tamarit je i naziv poseda čiji je vlasnik bila jedna porodica u Granadi. Kula Tamarit izgrađena je u 16 veku i predstavljala je utvrđenje koje je napravio kralj Filip II kako bi se odbranio od napada pirata i Mavara.“

Kako bih vam priuštila uživanje u jednom dijelu knjige, donosim jedan Lorkin gazel:

 

Gacela del amor que no se deja ver

Solamente por oír
la campana de la Vela
te puse una corona de verbena.

Granada era una luna
ahogada entre las yedras.

Solamente por oír
la campana de la Vela
desgarré mi jardín de Cartagena.

Granada era una corza
rosa por las veletas.

Solamente por oír
la campana de la Vela
me abrasaba en tu cuerpo
sin saber de quién era.

 

Gazel o ljubavi koja se ne dâ videti

Samo da bih čuo

zvono Vele

stavih ti krunu od vrbene.

 

Granada beše luna

Među bršljenovima ugušena.

 

Samo da bih čuo

zvono Vele

svoj kartahenski vrt sam počupao.

 

Granada beše

ružičasta srna na vetrokazu.

 

Samo da bih čuo

zvono Vele

sagoreo sam u tvom telu

ne znajući  čije je.

 

 

 

Federiko Garsija Lorka

TAMARITSKI DIVAN

(Divan del Tamarit)

Prevod sa španskog: Ana Stjelja

 

Izdavač: Ana Stjelja

Dizajn korica, lektura: Ana Stjelja

[email protected]

 

Recenzija: Milosav Buca Mirković

Priprema i štampa: Čigoja

office@cigoja. com

ISBN:978-86-909509-7-3

 

Članak napisala: Marija Juračić