Trenuci  uzdizanja  dok  šetah  ivicom  sna,

čas  ispunjen  večnošću  u  zaštićenom  krugu,

čari  pseudo  igre  –  bat  stopala  na  sprudu,

sred  pomodne  seanse  daleko  od  vulkana.

Sjaj  izgubljenih  dana  kad  izneverih  sebe

plesom  mahnitog  tela,  zatrovani  rukopis,

sonet  za  setni  tango,  jeza  kad  dotaknem  pliš,

ukus  starih  stihova  koji  pominju  tebe.

Obličja  u  sfumatu  grozničavih  celova,

krhotine  slaveći  proroci  čudnih  moći,

izvitopereni  čin  –  ritual  drevnog  zova.

Pred  zvezdanim  dvorištem  prokletstvo  Posejdona,

most  naših  susretanja  pod  crnim  krilom  noći  –

zaboravom  obmotan  u  pejzažu  iz  tvog  sna.