od tvojih odlazaka
sagradih bešćutne kule sjena
one popucale vise u kapcima
s kračunima na prozorima
zapinjem o tišinu u kojoj trune paučina
u potrazi vučem mrak kao oslonac
između živih i mrtvih koraka
do grla prazninom zakopčana
brišem vlagu vlastitih katakombi
podno trepavica
pod težinom večeri kada sve utihne
zazivam kiše s ledenjaka
da isperu prašinu koju udišem
koja me svakodnevno ždere
i narančasti bager
(toliko o moćnim kulama)
katarinab
6 komentara za "Između koraka"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.