Toliko toga nikada ti neću reći
o sebi šutim, najbolje je tako
ja nisam sanjar ispod nježnih rima
mada često napišem ih lako.

Mirisna polja crvenih makova
ne diraju srce ni samotnu dušu
ja sam čovjek prazan, bez zanosa
u zjenama mojim pusti vjetri pušu.

Ne ljubi ono čega više nema 
sve u meni tek je mramor siv
ljubiš li me ugrizi mi usnu
znat ćeš tada jesam li još živ.

Želiš li mi posebno ugodit
u večernje sate ostavi me sama
pusti me o zanosu da pišem
dok u srce pusto pada noćna tama.

Ko daleke gore ispod snenih zvijezda
pusti da mi grudi umiru polako
ja nisam sanjar ispod nježnih rima
mada često napišem ih lako.