Ovi zimski,snježni dani postali su kao stvoreni za druženje uz čaj ili kavicu ,prikrati se ionako kratak dan. Tako sam ja danas prikratila popodne kod susjede Barice. Barica, punašna i vremešna ženica,obožava kavu i „lagane“ tračeve. Nije ona od onih žena koje vode tuđu brigu,već dobaci koju na račun komunalija i općenitom stanju u gradu i selu. Tako smo si nas dvije lijepo sjele i stale „pripovedati“ ,dok je Štef gledao kroz prozor djecu kako se igraju na snijegu,njega nisu zanimale “babske”priče.
Barica ga je pogledala ,klimnula glavom i doviknula mu : „Jaj,mene ,jaj,teruga vraga some lučeš čez taj obluk? Ak ti je zima tak rad ,odi vun !
-Barek, nije mene zima rad,neg sam se zmislil ,gdaj sme ja i ti Jezušeke negdar delali v snijegu .
Barek,znaš kaj ,morti bi mi ga opet mogli delati! „ Ispalio je Štef kao iz puške.
„ Ha,ha,ha!“ nasmijala se punašna Barica. „Štef,ti kak da si ponorel! Ja Jezušeka da idem delati?
Bi mi se rit smrznula ,Štef!
Štef ju na to odmjeri ispod oka i onako promrmlja, kroz zube : „ Nebu ,nebu, Barek ,fort ti je na riti špeka da bi i Sibira rastopila .