S njemačkog prevela Mihovila Pasarić Walner

Dva tjedna nakon ljetnih praznika jedan je učitelj svojim desetogodišnjim učenicima zadao temu školske zadaće – Život s ocem.

Kada je sljedećeg dana donio zadaće, odvojio je četiri od njih. Bile su to zadaće tri dječaka  čiji su roditelji bili bogati i željeli su svojoj djeci  priuštiti posebne praznike, a bila je tu i zadaća dječaka čiji je otac bio poštar.

Učitelj je pročitao sve četiri zadaće.

I.

„Tijekom praznika poveo me otac u lov“, pisao je jedan dječak.“Morao sam ustajati već u četiri sata ujutro, što mi nije bilo ugodno jer  volim dugo spavati. Mislim da je to najbolja stvar koju nam praznici donose i tome sam se najviše veselio. Ali svakog jutra ušao bi moj otac u sobu, strgnuo s  kreveta pokrivač i vikao uzbuđeno, što inače nije njegov običaj: “Horrido, idemo u šumu!“  Krenuli bismo   bez doručka jer pravi lovac, uvjeravao me otac, ne doručkuje kod kuće. I to mi se nije svidjelo jer sam se veselio dobrom i dugom doručku, kada neću morati žuriti u školu i gledati na sat. Dakle, išli smo bez doručka u šumu. U šumi mi je bilo dosadno. Nisam smio ni govoriti ni pjevati jer to uznemiruje divljač. Iz istog razloga nisam smio skretati s puteljka ni brati jagode. Otac je  s puškom išao ispred mene, a ja sam morao paziti da pažljivo idem za njim. Ako bi on zastao, morao sam i ja stati.

Jednom sam slučajno stao na suhu grančicu baš kada je otac kroz dalekozor  ugledao  jelena. Bio je mužjak. Kapitalac. Okrenuo se i zviznuo me po glavi. Onda smo sjeli na vlažnu livadu iza jednog stabla. Morao sam sjediti pogrbljen i nisam smio glavu pomoliti. Bilo mi je jako dosadno., a trajalo je oko dva sata. Onda smo išli kući i otac je gunđao kako danas ništa nije klapalo, ali sutra će sigurno sve biti u redu.

I tako je to trajalo tri tjedna. Onda se dogodilo. Očev je hitac ubio jelena  s divnim rogovima. Jako sam se uplašio jer sam upravo  zadrijemao. Otac je bio jako uzbuđen, ispustio je divlji krik i zapovjedio mi je da u šumi nađem jelu i da mu donesem njezinu grančicu. Nju   će on umočiti u krv ubijenog  jelena i zataknuti je onako umrljanu za svoj novi šešir.  Poslušao sam ga i čestitao mu.   Pogledao me mrzovoljno i ispravio.  Kaže se-  pozdrav lovcu.  Ponovi  to. Ponovio sam.

Onda smo nosili mrtvu životinju kući., a meni ju je bilo žao. Kada smo došli kući, otac je rekao: “Imao si prekrasne praznike, moj sine. S ocem u lovu.  Zahvali mi tako da budeš marljiv u školi.“

II.

„Moj otac me za vrijeme praznika poveo na putovanje morem“,  pisao je drugi dječak.

„Rekao je da je to jako skupo, ali želi mi nešto priuštiti. Vozili smo se vlakom u Hamburg i u vlaku mi je bilo zlo. U Hamburgu je otac uzeo taxi i vozili smo se u luku. Taxi se tresao i bilo mi je jako zlo. Onda smo se ukrcali na veliki brod  gdje nije lijepo mirisalo. Otac je rekao da je brod skup, ali mi želi nešto priuštiti. Na brodu mi je bilo jako zlo. Vozili smo se uz  Francuske i Španjolsku.   Cijelo mi je vrijeme bilo zlo. U Genovi  smo išli u pravi talijanski restoran i jeli talijansko jelo. Bilo mi je jako zlo. Onda smo se preko Brennera vratili kući. I na povratku mi je bilo jako zlo. Kada smo stigli kući, otac je rekao da mi je tijekom putovanja mnogo toga pružio i da ja iz zahvalnosti moram biti marljiv u školi.

III.

„Moj otac me za vrijeme praznika poveo na  veliko putovanje automobilom“,  pisao je treći dječak. U deset smo dana prešli 6000 kilometara što je za vozača jako naporno, kako je moj otac svaki put dva puta dnevno ponavljao. Morao sam sjediti kraj oca, držati auto – kartu i paziti na prometne znakove. Otac me zato nazvao njegovim malim mehaničarom. Jednom smo promašili cestu. Dobro sam pročitao tabelu, ali sam rekao lijevo umjesto desno. I otac me više nije zvao svojim mehaničarom. Vozili smo preko Grossglocknera za Trst pa uz more do Sicilije Želio sam se okupati u moru, ali otac je rekao da se kupati mogu i kod kuće i da bismo izgubili previše vremena .  Svaki smo dan prenoćili u drugom gradu. Teško smo  nalazili konak jer bismo kasno stizali. Svaku večer smo bili umorni kao psi, ali smo pisali razglednice jer je mama rekla, ako ne pišemo razglednice da smo mogli ostati i kod kuće. Jutrom bismo rano krenuli jer smo pred sobom imali dug put. Nigdje se nismo zadržavali da nešto pogledamo. Otac je rekao da to nije važno. Važno je da smo tu bili. Putem sam zaspao nekoliko puta od umora, ali me otac uvijek budio i proglasio nezahvalnim jer ne promatram divan krajolik. Neko sam vrijeme uspio ostati budan, ali kada sam opet zaspao, otac je rekao da nisam dovoljno zreo za veliko putovanje. Svoje vrijeme je uzalud na mene utrošio i onda mu mogu bar zahvaliti tako da budem marljiv u školi.

IV.

Poštarov sin je zapisao:“Imao sam najljepše praznike u životu. Ostali smo kod kuće jer nemamo novaca za putovanja. Otac je također  imao praznike i cijelo smo vrijeme bili skupa.  Poklonio mi je mladog psa i  igrali smo se u troje. Otac je bio sretan. Kupali smo se gotovo cijeli dan, a nedjeljom smo išli na nogomet. Kada je otac opet morao raditi, rekao je da su ovo bili najljepši praznici u njegovom životu i da mi na tome zahvaljuje.