Podzemni, tajni, gospodar sam tog zdanja,
unakaženo lice skrivam pod maskom,
kad dođe veče – tad iz tame izranjam,
sav opčinjen tom pozornicom i pesmom.
Ljudi prozvaše me ,,Fantom iz opere”.
Noći jedne, u pustom zdanju, ugledah
ženu zbog koje trpeh bol k’o nikad pre.
Njen stas i glas na sceni – oduze mi dah.
Stupih pred nju bez uklete obrazine.
Lepotica i zver, kazaće zli jezik.
,,Ne plašite se, gospo.”, rekoh. ,,Snevam sne,
nestvarne vaše lepote ja sam vernik.”
Zanosne oči pogledaše me meko,
usne rekoše: ,,Zovem se Manon Lesko!”
3 komentara za "Još jedna ljubavna priča"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.