Jurica Durica,  tako su ga zvali

Jer se stalno durio dok je bio mali.

Jurica bi Durica tijekom jednog dana

Pronašao svima na stotine mana:

Mama dobre kolače ne peče ,

Sa sekom se baš igrati neće, 

Svaki dan ga tata  knjigom davi,

A,  brat ga opet udara po glavi.

Nikada mu ništa nije po volji

Sve su neki drugi savršeni, bolji.

Ali jednog dana, sasvim iznenada,

Mama u krevet zbog gripe “pada”,

Pa kao da je cijeli svijet odjednom stao

Jurica je bez maminih kolača ostao.

Traži po kući, frižider prevrće,

Ali kolače naći neće.

A mama leži već tri dana,

 Jurici ovakva majka je strana.

On je navikao da ona hoda,

Svakome svoje spremno doda.

Al’ sada se nju dvori i služi,

Što se desilo? Nikako ne kuži.

Polako se majci približio,

Pa ju čvrsto grlio, grlio.

 Kroz suze se mami izvini

“Tvoji su kolači odlični, fini”

Tada iz sveg glasa zaplače 

“Mama, ustani, peci kolače!”