U njezinim danima očaj je prečesto prijetio da je uvuče u svoje, sve zbog stalno prisutnog nevidljivog i neopipljivog. To nešto plošno  ostavljalo je lagani trag tančajući  srž kao i  mnogi drugi koji su prije od nje tražili ne bi li bila ono što nije i ono što ne želi biti.

Odupirala se na stotinu sebi znanih načina trošeći snagu  ali nikad ne i istrošila.  Jer imala je protuotrov za otrov.

Dano joj a gleda, gleda i vidi , da sluša, sluša i čuje i pritom ostane nevidna. Taj težak osjećaj osamljenosti  nužno je rastao iz takvog bivanja  a glas, glas mora imati odjek – odgovor .

život, život je iz prikrajka / kao sukrivac/vidio-ne vidio.