Kada me magla skriva postajem
Vrba nad žuborom potoka tužna
Ne možeš znati,
Ne možeš osjetiti povjetarac,
Povjetarac koji njiše mi grane
Tužne grane, nad šapatom potoka
Dok ga magla lelujavo dodiruje
I grane moje hladeći hladnim dodirom
Kada te magle sakriju u svoja njedra
Želim ti zagrijati srce sakriveno
Drhteći svakim listićem prije nestajanja
Prije leta kroz koprenu maglovitu
Do žubora hladna odlazeći na put
Bez povratka,
Ti ne možeš znati, nikako!
Ne rekoh ti ništa nikada
O vrbama i potoku koji žubori
Uporno i ustrajno mislima mojim,
Koje bojazan distance drži čvrsto
A magla čudna, hladna koprena
Prekriva, skriva vrbe, žubor
I tebe koji nikada nisi bio
Žubor mog potoka