Koliko ću još puta misliti na tebe,
koliko će puta još deo mene odlaziti u tvom prtljagu,
pod tvojim noktima,
na tvojoj koži,
u tvojoj kosi.
Koliko, koliko još?

Kad trebaš doći,
bojim se tvog dolaska,
bojim se čekanja,
bojim se da će doći dan kad više nećeš otvoriti moja vrata,
a tad biće gotovo
to biće moj kraj,
moje zbogom.

Često zatvorim oči i dišem te,
sanjam,
iznova te svlačim,
maštam te.

Mirišeš na tišinu,
na vino proliveno u jutru još jednog mimoilaženja.
Volim li te? Pitaš se.
Zar ne vidiš?
Vodim ljubav s tobom da i ne slutiš.
Volim te udisati i slušati tišinu sobe,
volim kad mi ispuniš oči pa talasaš u njima,
volim te na neki svoj način,
samo ne znam da li se to ljubav zove.

Možda te sanjam budan,
možda si samo san,
nije lako sanjaru,
gotovo nemoguće mi je odrediti,
da bar čovek ljubav kao hleb razume,
lakše bi mu bilo.

Koliko ću još puta misliti na tebe,
koliko će puta još deo mene odlaziti u tvom prtljagu,
pod tvojim noktima,
na tvojoj koži,
u tvojoj kosi.
Koliko, koliko još?