Plačem
u sebi.
.
Ali ne –
ispuštam
niti suze,
ni krik.
.
Mimika?
Statična.
.
Nema
drame
na vidiku.
.
Nijema
unutar
svojega
bića…
.
Ogrnuta
nekom,
čudnom
krivicom.
.
Čekam da
prođe zlo…
.
Mi smo pravi
putnici kroz
(ne)vrijeme…
.
Kao frigidna,
pomiješanih
emocija…
.
Prolazim
kroz dane
i (po)noći.
.
Nesretna,
iako volim.
.
U drugoj,
dimenziji
svemira.
.
Molim se
Bogu da –
me izvede
na pravi put.
.
Bez muke
i terora…
.
Nema
drame
na vidiku.
.
Nijema
unutar
svojega
bića…
.
Ogrnuta
nekom,
čudnom
krivicom.
.
Čekam da
prođe zlo…
.
Mi smo pravi
putnici kroz
(ne)vrijeme…
.
Kao frigidna,
pomiješanih
emocija…
.
Prolazim
kroz dane
i (po)noći.
.
Nesretna,
iako volim.
.
U drugoj,
dimenziji
svemira.
.
Molim se
Bogu da –
me izvede
na pravi put.
.
Bez muke
i terora…
Nema komentara za "Lorena Vojtić “Pokeraško lice”"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.