Sa ohlađenih grana
nepomičnost pokreta,
Himetus kad ispuni
veliki teret leta.
.
U senovitoj noći
ruke pune cvetova,
savest kad se izgubi
pri bekstvu od zastava.
.
Struna tvoga ćutanja
uz galion figura,
raširenih očiju
pri osmehu lemura.
.
Sena večnog oružja
grmećim prolazima,
svu lepotu podneti
kamena pred vratima.
.
Nevidljiv neprijatelj
spram zatvorenog oka,
uvojak dok vijori
na leđima oblaka.
.
Pesnica pod košuljom
pred svakom zapovesti,
svom čežnjom utučeni
na ostrvu mudrosti.
.
Prošlost koja pritiska
police sa knjigama,
strunama kao Orfej
pred praznim fontanama.
Nema komentara za "Milan Drašković “Biblioteke”"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.