Dopustićeš
da te promenim.
.
Priznaću ti, vreme me
onespokojava.
Zarobljena od strane neumoljivog Saturna,
maštam o boravku u Kuli van vremena.
Sigurna u naš skori susret,
slutim da tvoje seme me čeka
u zasedi od čežnje.
.
Dopustiću
da mi čitaš misli.
Odgovore znam
na pitanja bitna.
Ne plašim se,
nagost je moja snaga.
Ganimed će klečati, obećavam.
.
Biće to najduža noć –
kad predaja mi pokrene bedra,
a grudi ponudim
poslednjem alhemičaru.
Nema komentara za "Milan Drašković “Gospina pesma”"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.