Pisati levom rukom pohabane listove,
ruzmarina izdanak prazne svakodnevice,
nalik žiletu zraci tu gde potiru snove,
čežnji kad se odoli spram zvezde-padalice.
.
Opsednut simfonijom sred zamornih sitnica,
drukčija kreatura uz čarobne kutije,
istog lica medalje vatre mesto svitaca,
tuge kada pritisnu snovi poput magije.
.
S decembrom obznaniti skrovište vilenjaka,
stideć’ se prolaznika duša stara dva veka,
pri spokojstvu deteta svod zaogrnut knjigom.
.
Odraz sopstvenog lica preslikanog indigom,
opekotine srca pri različitoj priči,
misao dok talasa – gde su nestale reči?
23/10/2023 at 7:19 am Permalink
Stara duša stvara neobične pjesničke slike. Svaka ima značenje.