Milan Drašković “Okovani Orfej”

Pisati samo noću okrenut ka prošlosti,

pri izazovu grada samo danju spavati,

manjak verbalnih tema kod igre realnosti,

istrgnut iz sećanja polarnu noć sanjati.

                            .

Za drugačiji susret boja raspoloženja,

znaci odobravanja pod utiskom navika,

uz antičku obalu misterij otkrovenja,

u hodnicima psihe kroz stranice dnevnika.

                                 .

Svakodnevna tortura ljudi na ekranima,

kod ljubavnih vodiča delimična iskrenost,

vodopadi besmisla i noćas u snovima,

u spletu emocija k’o podvojena ličnost.

                                       .

Avangardna tvrđava legendarnih vetrova,

pogubljen alhemičar zupcem mitske mašine,

pri bičevanju duše spram blistavih snobova,

dogovoreno vreme za trenutak istine.

                               .

Znaci nepoverenja menjanjem lokacije,

od nežnosti skrojeni radni kutak prašine,

kaleidoskop snova duž vrata percepcije,

mir među mrtvacima usred blistave tmine.

                           .

Kroz sunčeva sijanja vazduh od uspomena,

s igrama realnosti dostići odgovornost,

nad citatom lebdeti kod antičkih imena,

nepisana pravila za surovu realnost.

                                 .

Nebo iznad ostrva pri skoku s padobranom,

nikad stvarno nije kraj granici našeg sveta,

sećanja sačuvati barikadom podsvesnom,

spas za kameleona do idućeg susreta.

                               .

Obične formalnosti prepoznate lekcije,

uprkos nezgodama novo dokazivanje,

dve dekade čekanja uz drevne instrukcije,

živeti pod nadzorom – kasno je za kajanje.

Nema komentara za "Milan Drašković “Okovani Orfej”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.