Milan Drašković “Preludijum za Suadade”

U nežnom okruženju satena i somota,

kroz noć poput te gajiš tamni cvet nostalgije,

isprepletu se noći te pakost i pohota,

nestanak njen deluje poput zle čarolije.

Beše noć obećanja, vino boje skerleta,

sad se nazire setna senka na tvom odrazu,

kao da nazdravljaš svom pretposlednjem porazu,

poljubac kad nesta u lavirintu soneta.

                                .

Ploviš crnom gondolom u vreme karnevala,

kroz noć krvi i ruža žudeći za toplinom,

pri roli arlekina skrivenog obrazinom.

                            .

U noći začaranoj, zarobljen sred zrcala,

odzvanjaju u tebi Šopenovi tonovi,

dok se poput domina obrušavaju snovi.

Nema komentara za "Milan Drašković “Preludijum za Suadade”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.