Milan drašković “Sonet za Saudade”

Skrovište uspomena iz jednog davnog leta.

Otrgnute ljubavi kad se obruše snovi,

Noć kada dotaknu dno neki dobri duhovi,

Eksplicitno njeno ,,ne“ kod poslednjeg susreta.

                  .

Tamo gde ostrvo prima talas zapenjeni,

Zaljubljeni bejasmo – da se ne zaboravi –

Azaleja sad vene u vrtu te ljubavi,

Sećanje mi ostade i dani usamljeni.

                      .

Akordi u tami i ukus razočaranja.

U začaranoj noći sretnem je u snovima,

Dragu koja napusti riznicu moga srca.

                 .

 

Aroma propadanja, veština umiranja.

Dramolet o ljubavi pisan setnim slovima,

Elegija dok živi kroz misli jednog starca.

Nema komentara za "Milan drašković “Sonet za Saudade”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.