Milan Drašković “Sonet za Semiramidu”

U prošlosti drevnoj zaključana su sva vrata.

Putevi i gradovi kad ostanu za nama

preuzmi tu moć koja sazri u visinama –

najlepšu ružu tražiš u lavirintu vrta.

                          .

Vetar koji te želi zastaje kod kreveta

u nekoj toploj noći s odmotavanjem snova.

Zaštićena krilima u društvu galebova,

osluškuješ daleki glas zagonetnog sveta.

                          .

Senka tog proročanstva i plah hod kraj ponora.

Uznemire tišinom napušteni hramovi

i donesu kletvu zaboravljeni bogovi –

tvoje tajne snove, vaj, razotkrila je zora.

                          .

Daleki dan nek’ pamti ime Semiramida,

dok gleda u tvoje lice sred mermernog zida.

Nema komentara za "Milan Drašković “Sonet za Semiramidu”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.