Milan Drašković “Sonet za Vordsvorta”

Svetlost rođenog dana spram zlatnih zelenkada,

beskrajno ponavljanje kroz uporna pitanja,

maštanju se predati uz mnoga prisećanja,

sa najdaljeg ostrva strasni zvuk vodopada.

                                .

Samotna žetelica pri nemoj naklonosti,

na vestminsterskom mostu podsmesi sebičnjaka,

na arabljanskom pesku sklonište pustinjaka,

nestvaran poput vetra za čudan nalet strasti.

                               .

Sa pesmama o Lusi zvezde iznad krovova,

pet leta i pet zima Lusi poput laneta,

teret tajanstvenosti fragment detinjih snova.

                                          .

Spram blaženog stvorenja divota ovog sveta,

ushita vrtoglavih pesma kad ispunjava,

za tren sjaja u travi Mesec dok obasjava.

V

Nema komentara za "Milan Drašković “Sonet za Vordsvorta”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.