Milan Drašković “Tragom Trakla”

 

 Žuti zidovi leta za spokojnost masline,

pri mirisu lotosa vođen majčinom rukom,

nad snom zatočenog vrta Endimion iz tmine,

pod belom mesečinom prostor obojen mlekom.

                          .

Drozdova žalopojka uz kiše svetlucave,

u napuštenoj sobi bruj od starih predanja,

jesenje sanjarenje za grozničave čaršave,

oslepelo zrcalo za zagonetke tkanja.

                      .

Spaljeni vinogradi sred grimiznih grozdova,

sobe pune akorda pri mirisu rezeda,

tajnovita divljina pri tami kestenova,

jedno gnevno božanstvo ispod jesenjih zvezda.

                         .

Sred purpurne zaraze užarenost za čela,

za obraze sestara bol kroz grimizne snove,

unuci nerođeni sred plamenih anđela,

u večeri novembra oblaci crni plove.

Jedan komentar za "Milan Drašković “Tragom Trakla”"

  1. Avatar photo
    katarinab
    25/06/2024 at 5:29 pm Permalink

    Vrlo dojmljivi stihovi.
    G.Trakl
    “Iz knjige vječnosti

    Uvijek se vraćaš,ti, melankolijo,
    O nježna hrabrosti usamljene duše.
    I ovaj zlatan dan je pri kraju
    gubeći svoj užareni sjaj. …”
    Vp!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.