11 prosinca 2023
Autor: julija
Kategorija: Misaona
Hej, samo da te pozdravim…
Znaš, sada sam drugačiji,
nego što sam bio prije, ničiji…
Samo, sada se malo više mrzim.
.
Ali hej, ne brini,
na kraju ću sebe zavoljeti,
kad budem u miru počivao
s onim tko sam bio…
.
Možda samo jednom,
Ili dva puta, zadrhtim,
ali ne više od nekoliko,
kad te tu noć pozdravim…
.
Možda ću biti preduboko,
pa me nećeš moći vidjeti,
ili će svjetlo biti prejako
kad počnem gorjeti…
Samo se drži podalje
od pogleda moje vatre.
.
Možda ću samo plakati.
Ili ću i vrištati.
Samo pazi da se emocije
na tvom licu ne vide…
Ljudi to jako vole…
.
Možda ću samo hodati
po dnu rijeke valovite,
ili ću od riba jebeno poludjeti.
Ti odahni, ne brini se,
sve moje riječi su maglovite.
.
Možda će me samo rezati.
Ili će me spaliti i još spaliti…
“Oh, dobro sam.
Ne brini.”
.
Možda samo kožu će mi skinuti,
Ili vene iz srca počupati…
A ti pokaži im svima,
da sam bio dobro…,
i kao ruševina…
11/12/2023 at 5:11 pm Permalink
Oksimoron, dobra ruševina. Što izaziva svu buru osjećaja, a u isto vrijeme želja sačuvati drugu stranu od bilo kakvog straha i sumnje u zdrav mozak. Zanimljivo.