Sa sobom ne nosim ništa, sem svoje

duše gorde. I neke uspomene modre.

Kada jednom odem, zasjaće Sunce,

procvetaće ruže, ptice će gnezdo

svoje sviti, ostaće lepota života

dok će se moj pretvoriti u spokoj.

.

Kada jednom odem, biće to u tmini

krajičku oka moga, u dubini tužne

duše, na obali nebeskoga svoda.

Volela bih da dobijem krila na

vetru, da odem, da obrišem sva

sećanja i snove, da pravim neke

uspomene nove. Sve bih drugačije.

Svaku bih reč drugačije rekla, svako

slovo drugačije pisila i svaki dan

punim plućima disala i udisala.

.

Sa sobom ne nosim ništa, sem svoje

duše gorde. I neke uspomene modre.