Sa sobom ne nosim ništa, sem svoje
duše gorde. I neke uspomene modre.
Kada jednom odem, zasjaće Sunce,
procvetaće ruže, ptice će gnezdo
svoje sviti, ostaće lepota života
dok će se moj pretvoriti u spokoj.
.
Kada jednom odem, biće to u tmini
krajičku oka moga, u dubini tužne
duše, na obali nebeskoga svoda.
Volela bih da dobijem krila na
vetru, da odem, da obrišem sva
sećanja i snove, da pravim neke
uspomene nove. Sve bih drugačije.
Svaku bih reč drugačije rekla, svako
slovo drugačije pisila i svaki dan
punim plućima disala i udisala.
.
Sa sobom ne nosim ništa, sem svoje
duše gorde. I neke uspomene modre.
katarinab
Nema komentara za "Milica Mihajlović “Spokojna pesma”"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.