Putevi se moji lahko bliže kraju

Nekako su strmi, neprohodni ,uži,

Kada nosiš breme kao da to znaju

K’o da hoće da su bezobrazno duži.

                           .

Putevi života sto mostova pr’jeđu

A svaki je građen sa posebnim žarom,

Svaki ima svoju ispletenu pređu

Svaki prima korak ushitom i čarom.

                            .

Svi mostovi moji pjesmom prepleteni

Svakim slovom dragim, slogom ili stihom

Da se spoje oni što su napušteni

Ovim mostom mašte, poezijom tihom.

                          .

Pružimo si ruke i krenimo skupa

I pustimo mašti sve na njenu volju,

Mostom poezije neka Muza stupa

Neka s nama sriče poeziju bolju.

                         .

Pjesma uvrštena u zbirku ” Most pjesnika 2022″ uz zahvalnicu za doprinos projektu, Festival poezije KNS – tema – MOST