Za sva rađanja, grana rascvala, mlada.
Taj dašak blag kad tama dan slama.
Nada, kad sastavljaš plan,
pravac za sva naša stvaranja.

Ta slatka maštanja sanjara, fantasta,
baklja žarka za svagdanja traganja.
Stara navada kad jad zavlada,
ta čaša zdravlja kad rana zarasta.

Nada, za brata hrana
kad ga čama nadjača slabašna, sama.
Nada, za sva naša labava klatna,
glazba, kad naklapanja tvrda sklada tlapnja.

Nada, kad maska varava pada.
Nada, kad kratak hvataš kraj.
Taj lađar znalac kad spašavaš pramac.
Nama za sva blaga jamac.

Staza za hrabra prašnjava mrava,
nada naša svagdašnja.
Napaja naš plač kad drama završava
ta zadnja zlatna kap.