atma.hr
Ne ruši stablo, samo zato što više ne cvate.
Možda se je umorilo rađajući i
Darujući ti rumene plodove
Možda su ga umorile godine!
No… to je ipak ono isto stablo
Koje te je godinama mamilo
Svojim mirisom, svojim slatkim plodovima.
To je isto ono stablo
Na koje si se naslanjao u svojoj tuzi
Ispod kojeg si pisao ljubavne stihove
Dao i primio prve poljupce
Pod njim je procvala jedna ljubav.
U njegovim krošnjama je skriveno
Tvoje djetinjstvo, umrljanog lica
Od slatkih plodova.
Molim te… ne ruši stablo !
Suzana Marić 2016.
14 komentara za "Ne ruši stablo"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.