Dođe mi,
da mi glas bude jači i veći od neba koje me pokriva
a plakala bih često
više nego jesenja kiša rodna i neumoljiva
u blato kad se slijeva
koliko te trebam, a nemam.
Danas je takav dan i tu sam nemoćna,
a kada bih mogla učinila bih sve
zoru za dan pripremila,
dan za danom da se niže kao ogrlica biserna,
noć za noći koje se toliko bojim
i nikada mjesec da se ne prikaže u stvarnosti
već kao sjena
koliko te trebam, a nemam.
Kažnjavam se mislima,
čitam, a ni sama ne znam što
slovo na slovo pretrpane mašte stvara,
a noći se toliko bojim
dođe mi da vrisnem koliko te trebam
… nedostaješ.
7 komentara za "Nedostaješ"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.