Nedostaje mi
dobro i loše
ono što jesmo
i nismo imali
i sve ono što nikad nećemo imati

Nedostaje mi
da se trenutak zaledi
u očima
u kojim nikad ne uveneš
ma koliko hladno bilo

Nedostaje mi
kad zaspim
na javi i u snu
da se probudim
u zagrljaju
samo tvog maštanja

Nedostaje mi
par kvadrata one tišine ispod kože
da nisam ni sretan ni tužan
već nešto između

što izgovoriš ćutanjem
a opet kažeš previše

nedostaje mi da mi nedostaješ
kao nekad ispod kože