Za utehu reči nema
samo samoća odzvanja
bolom
u punoj tišini.
Šta je vreme u praznini omamljivoj
samo lagana kiša
što sipi
u beskonačnost nezadovoljstva.
Van dometa rđa se opet hvata
treptaj po treptaj
klizim kao zrno peščanog sata
u očima punim tebe.
Neke tišine ostaju nedorečene
a neke opet kažu sve.
Koja smo mi tišina?
7 komentara za "neke tišine"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.