kurir.rs

-Mika, sinoć smo se malo zabavili dubeći one buče .

Malo rakijice i razgovora i prošla noć.

– Jesmo, jesmo Mata, ali je meni noć bila zamalo kobna.

Mogao si ti danas jesti dizane kolače, skoro sam umro od straha.

-Pa što te to uplašilo toliko, Mika?

-Slušaj što je bilo ! Doš’o ja od tebe kući, uš’o  u sobu, ne paleći svjetlo

pošto je bila mjesečina.

Leg’o ja u krevet , kad u krevetu neka bijela spodoba!

Srce mi je stalo od straha. Gledam ja spodobu, ona ni makac, samo piri!

Pošto sam se povratio od straha, pograbim ti ja to bijelo zlo za noge i

bubnem sa kreveta na pod. Kad ona počela cviliti i psovati.

-I ??

– Ma ne pitaj ! Ona moja nevolja, stavila na lice neke pomade i polijepila krastavce, avet iz pakla joj nije bila ravna. Dobro je i prošla, da je nisam nekom batinom !