Izmislih stih za dan kad mene ne bude bilo.
O, laste, dolazi noć stisnuta u pesnicu.
Poslednji blagi zrak na čudesnu završnicu
u srcu sna, uz pogled na porodično stablo.
Ptico, osvrni se na vreme koje je prošlo
u danu bez oblaka, pa sleti na liticu
izvan moga srca. Prah zlatni vilin konjicu
za kraj puta podari. Sačuvaj ono malo
reči u raspevanom plamenu. Zvezde sjaj i
tiha brda pamtiće neki čitač budući,
zarobljen sred knjige u poslednjoj čaroliji.
Obred za večnost, da ne zaboraviš poetu,
U neizvesnoj noći, uvek kući stižući,
ćutaću u ptici, u dugom snu i u cvetu.
5 komentara za "Obred za večnost"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.