Godine puste oteli mi vele

mandatari jadni što vladavinu žele,

marginalci to su o kuku lele

u kandžama strvinara snažna

bezobzirne, pohlepne vlastele.

Nisu niti iver  stoljetnoga hrasta

što plamen pravde pdpaliti neće

od vladavine i bahatosti takve

nema ogrijanih ruku niti sreće.

Izdaše mi snove ,da bolje bit će sutra

obmanama žele bojati mi jutra,

okrilje im magla što poglede muti

zdravi razum ipak uragane sluti.

Otimačinom nitko bogat postao nije

moje lice i u siromaštvu ponosno se smije.

Heroina ja sam na daskama života

golijat snažni u raljama strahota.

Farizejskih floskula sada već je dosta

u svom kolu anđela i coprnica

mene nećete imati kao gosta.

Otvorite kavez poletjeti hoću

raširiti krila, otjerati tu hladnoću

i samo pjesme pisati danju i noću.

Štefica Vanjek-Štefi