Pluta(m)o
i kopa(m)o
daleko
previše duboko
dok u tišini nešto jeca
treperi
od trebanja
od ritma što tapka
kroz vene
naprečac
predalekog
a opet se rađa u razini oka
zanesenog
sanjalačkog
nevinog
uvek dečačkog.

Pluta(m)o
uvek u daljine
neuhvatljivo
između realnosti
i snova
razočarano
tek toliko
da ne potone(m)o
duboko u
oslikane rime
stare fotografije
na koju smo zajedno navikli
a možda niko nije htio
ali ne žali(m)o
i opet bih
da odvaja(m)o
mora i oblake
i ponovo sa tvojih usana
da krade(m)o korake.

Pluta(m)o
jer te više nema(m)o dovoljno na ovoj strani obale.

*****PLUTA(M)O život/vreme/srce/ja/MI. A gde plutaš TI???