U more san potopila riči
sada tugom diše more moje
njega boli, ali mene liči
fortunali u našoj su priči.
U kantunu srca još te čuvam
još te volim , još mi srce piva
nije važno što poć ćemo fondo
do pola je poplavljena štiva.
Prepusti se, mareta je jaka
odnit će nas na stine do žala
vidjet ćemo ča će nama donit
možda jubav, možda pjenu vala.
16 komentara za "Potopljene riči"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.