Poželim obuti
One crvene cipelice
Koje si mi teškom
Mukom obuvao
Jer ja sam željela
Biti bosa
Osjetiti toplinu
Našeg dvorišta
Pod svojim nogama.
Poželim prošetati u njima
Stazama sjećanja
Dok mi se dušom
Razlijeva miris jorgovana
I tek pokošene otave
Što miriše iz štaglja.
Zariti prste u crnu grivu
Plemenitog konja
I slušati tiho rzanje .
Poželim ponovo
Gledati tvoje Suncem
Opaljeno lice
Na kojem su iskrila
Dva plava jezera
Ljubavlju ispunjena.
Sve je zaustavljeno na mojoj želji .
Crvene su cipelice davno nestale.
Ocvao je jorgovan
Polomiše mu grane.
Crne grive odavno
Ne vijore našim poljem.
A ni tebe nema.
Presahnula su plava jezera
Nikada više u njima ljubavi
Što me je štitila poput oklopa
Tako nježne ,a tako kratke .