Oblaci predu, trenutak je zao

Da po livadi beremo cvijeće.

Ti si u redu, pred mene kao

Srce izvadi – to je umijeće.

Oblaci predu, mjesec zove vuka,

Nemamo mapu za tu gustu šumu

Stresla je kredu tvoja mala ruka

Crvenu kapu sad imaš za glumu.

Oblaci predu, za natrag je kasno,

Ruka u ruci – nevina u krivoj,

Vatra na ledu zaplesala strasno

Gore trenuci svoj prekratki život.

Oblaci predu, noć je preduboka,

Gusti plašt kiše sručio se ljuto

Ti si u redu, osmijeh oka

I još puno više dala si šutnjom.

Oblaci predu, već putujem dugo

Niz tvoja leđa tim hrapavim dlanom.

Nek te odvedu, ti pripadaš drugom,

Moja je pređa s podmuklim planom.

Oblaci predu, ni slova imenu,

Susret besmisla i kraj bez odjeka,

Nek te odvedu nečim pokrivenu

Još bi pokisla zbog lošeg čovjeka.

Oblaci predu…