Iz dana u dan, iz jutra u jutro,
dok se pije čaj i jede kruh s putrom,
pred očima našim predstava se daje,
jesenji igrokaz što danima traje.

Na stari orah ogoljelih grana
sleti jato čvoraka i nekoliko vrana.
I kako to kod ptica već tada biva
nastade u krošnji prepirka živa.

Žustra se rasprava dugo vodila
koja je voćka bolje rodila.
Koju je najbolje obrati prvu,
pobirati s tla il’ jesti na drvu?

Savile se jabuke, šljive se plave,
s dunja već padaju mirisne glave.
Sladiti se kruškama bilo bi fino
i grožđe je slatko, spremno za vino.

Možda bi se čvorci usuglasit’ znali,
no omete ih jedan mjaukavac mali.
Tek što ga ugledaše stišala se buka,
prestala je odmah rasprava i strka.

K’o jedan poletješe čvorci sa svih strana,
k’o da je odjednom lišće palo s grana.
Zbog našega Pređe utekoše trkom,
a on repom mahnu i samo frknu brkom.