Puno su se puta ove skale našle u mojim pjesmama .
Dok ih  polako savladavam one mi pružaju nevidljiv otpor pada mi to na pamet.
Tako razmišljajući  stigoh do prve vidilice .

Kao nagradu za uloženi trud dobih Split na dlanu .
Gradska luka i trajekti koji se mimoilaze, dok  jedni dolaze a drugi odlaze, plavo i bijelo zabada se u oko i nemoguće je razdvojiti boje . Odustajem , samo uživam.
Riva puna bure , te vremešne reduše čistunice i ljudi . Spretno  se  mimoilaze pa im lijepo .
A   pogled  mi traži  pročelja zdanja u starom dijelu grada i tu zapinjem na svakom djeliću kamenom ,poštujem vrijeme ,koje je prošlo nestalo a ostalo .
Noge mi utrnule od stajanja .
Na dlanu mi grad , ne usudim se pomaknuti , netko tako hoće.
Pritvorim kapke , zaškiljim i gle  vidim prozor u potkrovlju s tri lončanice iza drvene prečke , rascvjetale ciklame .Ispod na drugom katu prozor i dva jastuka okomito naslonjena , zrače se , u  prozoru u  trećem u redu odozgo nadole njiše se praznina tek da ne bude monotono zalepršaju krajevi zastora. Kao da nisam u ovom danu. Prizemlje  skriveno ispod tende s reklamom za pivo .
znam ,sva mjesta za stolovima su zauzeta, konobari trčkaraju s punim tacnama , uvijek sam se divila  njihovoj spretnosti.
Na svom vidikovcu podižem se na prste kao da će mi to pomoći da otkrijem ulaz u kuću, a možda on i nije s južne strane možda i nije .
Podignem glavu i dopustim pogledu da odluta ,a on mi se odmah vraća jer put mu priječe visoki neboderi čiji su prozori zatvoreni goli pod suncem jer nemaju grilja. Slegnem ramenima , široko razmaknem trepavice , u noge mi se krv vratila pa lagano pođem niza skale.