Udišem tišinu kiša
katran i smolu mašte
postajem sakupljač nutrine
zagubljen između par kapi
procvalih
i tek trulih
osmeha bašte.
Dišem uz obalu
hvatam san i javu
postajem treptaj nirvane
titraj vode i neba
dalek prstohvat samo
da obojim smeđe
u smeđe plavu.
Izdišem jutra
cvrkut dosadnih ptica
postajem stihija
davno izgubljenih
i tek probuđenih lica.
Aljoša
2 komentara za "dve pučine duše"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.