O tom samo ovog puta
nekako mi misli beže
i te misli
neumorno san mi veže.

Meša se radost i nejasna nada
poslednji put gledam sada
niz svetlu crtu kroz beskraje plave
zvezdano nebo iznad moje glave.

Osećam kako mi rosa umiva lice
po tihom taktu padaju kapljice
sve je teško a snaga sve je manja
nit svetlosti postaje sve tanja.

Ah kakvo svetlo čarobno veče
mirno nada mnom teče
iza mora se nevidljivog mesec polako diže
i kao zlatna pahulja krotka na polje nebesko stiže.

Odlazim noćas daleko od svih
zato mi nadu daje ovaj stih
ove reči i blistava svetlost
otvaraju mi put u večnost.

2004