Sve moje ljubavi su probale

stat’ mi na put do druge obale

ali duša ne poznaje brane

ne ostaju hijene bez hrane.

 

Brod će noćas preko tamne vode

samo da Mjesec pod oblak ode

miriši cvijet i ne bole rane

‘zalud je vjetar lomio grane.

 

Ja sam živote odavno spreman

mene ne plaši neviđena neman

da sunce još jednom zorom grane

kasno je ove jeseni rane.

 

Pristao sam na sve ili ništa

na putu do zadnjeg pristaništa

kad mahne sjena s druge strane

neka se sretne razmašu vrane.