Zalud zakletve i pozivanja na drevne kletve,
zaljubljeni bi da potraži tihu utehu u njenom krilu,
možda ptica veruje da onda kada napustiš snove –
zaboravićeš tu tajnu usnulu.
Reči što se traže zapljuskuju gordu obalu.
Hvataš štap zaboden u pesak, tražiš nove svetove.
Oni zaludni bi da zvezda sudbine se odazove,
da zaboravićeš tu tajnu usnulu.
Dve poslednje prilike bi jedna drugu da udave!
Samuje vreme zauvek zarobljeno u kristalu.
Nada je ipak zaustavljena na pustom žalu.
U noći očaranih očajem nove se zavere prave –
zaboravićeš tu tajnu usnulu.
Jedan komentar za "Rondo jednog zaborava"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.