Jednom moraćemo se sresti
tad ostavićemo tragove na cesti
da nas sete na susret taj
a do tad samo me traži i čekaj.

Dok budemo tražili jedno drugo
dugo,dugo
možda danima
mesecima
godinama
uvek neka te vodi mojih nada put
možda nam se sudbina i desi
možda
jednom
ko zna.

Možda se ne pronađemo ni tad
život je to
možda smo se već odavno pronašli
a da to i ne znamo
možda.

Danas
sutra
juče
koraci ostaju urezani niz cestu
tražim te
a kao da hodam u mestu.

Možda smo se već i sreli
hteli to ili ne hteli
možda
jednom
negde
u prolazu.

Možda si mi tako blizu
a tako daleko
tražim te
a možda te je već pronašao neko
neko čiji su tragovi daleko
od mojih ulica
možda.

Juče sam tražio tvoj osmeh
u kapi rose
u tračku sunca
u vrtu nada
ali bez uspeha
ti si osmehom grejala
drugu travu
druge krošnje
ali onaj vrt nada
e tu si grejala moju dušu
baš kao što to činiš sada.

Možda mi te putevi dovedu
danas
sutra
u sredu
za godinu
ili dve
neka nada živi
jer ona nikad ne umire.

Možda baš tvoj osmeh
obasja prozore moje sobe
jednom
u svitanje
možda baš ti
ispuniš jednu prazninu
željnu ljubavi
jednom kad koraci krenu niz cestu
naši koraci
niz našu cestu
nošeni kišom ljubavi
naše ljubavi
jednom
ko zna
u svitanje
u noći
možda
jednom.