Ne hvataj se lako, ludice,

svi topli pogledi su mreže,

sve slatke riječi udice.

Ne hvataj se tako, djevojko,

bolje slušaj lovca

koji sam će pustiti srnu nevoljko.

 

Ne daj se, malena, olako,

parfemom vjetrove omami,

golubove diži korakom.

Zbog golog ramena ,ludice,

neka zavijaju vukovi,

bjesne mačke, laju pudlice.

 

Ne slušaj zvuk novca, labude,

Nebo u jezeru je sreća,

sve drugo varke i zablude.

Bolje slušaj lovca, mladosti,

koji se noćas, začudo,

zgrozio vlastitih gadosti.

 

Iza svojih leđa ,curice,

ostavi ta lica neznana,

hladne bezimene ulice.

Tvoja kosa smeđa lepršava

dotakla me, i tu počinje,

i da, naša priča završava.