Malo šale, ali i zrno zbilje.
Mislim da se u svakom žitu kukolj krije
i da ni jedno mjesto
bez “reportera” nije.
.
SEOSKI REPORTERI
.
Ljudi moji, ovo nije trač,
ali ne smijem iz dvora izač’
da me stotinu očiju ne prati,
kamo idem, svi bi htjeli znati.
.
Sve zanima moje putovanje
kol’ko jedem i zdravstveno stanje.
Svi brigaju eto, moju brigu…
Ja u džepu čuvam za njih figu.
.
Neću figu javno pokazivat’
a niti se pred ikime skrivat’.
Živim život i boli me briga,
doć’ će svima na naplatu figa.
.
Kada kuham otvorim prozore
mirisi ih fini mukom more.
Nagađaju tada što se kuha;
hoće l’ biti na stolu mi kruha…
.
Zavist korjen od davnina ima,
ukorijenila se danas je u svima,
niko nikom baš po volji nije
ko da zloduh u svima se krije.
.
Vesel’ osmijeh i brdo kolača
zavidnome najbolja je plaća;
začepi im sa lakoćom usta…
Put putujem, a ulica pusta.
Suzana Marić
06/06/2024 at 4:36 pm Permalink
Izvrsno!
06/06/2024 at 6:19 pm Permalink
Hvala najljepša, Mare 😊
17/06/2024 at 4:46 pm Permalink
Suzana, ha, ha.., nasmijala si me. Pjesma ti je fantastična. Tako je to u manjim sredinama, a u gradu živiš više od tridesetak godina u istoj zgradi i ne poznaješ susjede. Totalna otuđenost.
Lp! 🙂