O,ženo, starice moja, zašto me u dobroti svojoj nisi naučila reći:

“NE MOGU,” “NEĆU,”“NE ŽELIM”?

Zašto me nisi naučila kako sebe staviti na prvo mjesto?

Zašto me nisi naučila da bar jednom budem sebična, misleći samo na sebe?

Vjerujem da ti to i nisi mogla… Jednostavno nisi bila takva.

Ti si samo davala, nikada ništa ne tražeći zauzvrat,

a ja sam te samo kopirala pažljivo, vjerno, učila od tebe o životu i ljubavi.

Da…

Postala sam tvoja kopija, jer i ja dajem sebe za druge, u svakom svom trenutku, u svakom svom dahu.

      Možda bih se zbog toga trebala ljutiti na tebe, ali ne mogu, srce mi to ne dozvoli .

Možda bih se trebala promijeniti, ali ne mogu. Ne bih tada to bila ja, ona poslušna, sramežljiva, tiha, djevojčica u tvom zagrljaju. Bojim se, da kada bih se promijenila izgubila bih ono dragocjeno, ona dar koji si mi poklonila! Bojim se da bih izgubila taj dio tebe u sebi ! Zato… Obećajem ti, ostat ću uvijek onakva kavu si me naučila biti! Možda… Možda jednog dana uhvatim vremena i za sebe .