U mirisu mirte zaspao bih sada
u krošnjama neka vjetar diše
dok te sanjam negdje u daljini
neka vrijeme spomenare piše.

Nek se zlate snovi nježni 
neka prostiru se sneni puti
dok te ljubim neka šušti
lišće što sa grana žuti.

Jednom tako uvenut će snovi
i največe ljubavi ostaju bez žara
ostati će samo miris mirte
i poneka strana zatvorenog spomenara.