(ušće)
Ostajemo još daleko
zatočeni u blesku sećanja
ponikli po rubovima prizora
zajedno sa nosačima kiša
stali predaleko odavde
a opet tu blizu
na nekom kraju
i nekom početku.
(zemlja)
Napuštamo granicu
neravne površine ostaju
da svedoče
po obodima duše
otkidajući noći od tame
u potrazi za vremenom
i vremenima koja dotiču širinu
muljevitog postojanja.
(nebo)
Kraj za nekog jeste
ali je i sam početak za nekog drugog.
Sloboda ili ropstvo života
ušće je zemlje i neba…
2 komentara za "ušće zemlje i neba"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.