Skorilo se srce
ka blato na licu
dotaknuvši davno
užarenu žicu
čime da se ličim
otrov da ispijem
kada tvoje ime
ne mogu da krijem
u kamenoj kući
dok na pragu sidim
u buđenju jutra
još tvoj pogled vidim
otiša si s jugom
a svugdi te ima
noć me vitrom budi
još mi dušu cima
samo jedan drhtaj
u kosu mi vrati
pa nek život račun
zauvik naplati
8 komentara za "Užarena žica"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.